DW: Privatizacija Drine - /Arhiva
Projekat izgradnje hidroelektrana na gornjem slivu Drine prijeti da naruši odnose Srbije, BiH i Crne Gore. Ulazak Srbije u projekat kao većinskog vlasnika samo pogoršava situaciju. Iz Crne Gore traže zaštitu.
Srbija je danas potpisivanjem izjave sa bh. entitetom Republikom Srpskom, zvanično ušla u projekat izgradnje tri hidrocentrale koje će činiti hidroenergetski sistem Gornja Drina. To su danas u Banjaluci potpisali premijeri Srbije i RS Ana Brnabić i Radovan Višković. Svi uslovi su ispunjeni a u narednih nekoliko dana, Elektroprivreda Srbije uplatiće osnivački ulog od 39 miliona maraka u ranije formiranu komapniju, čime postaje njen većinski vlasnik.
Privatizacija
“Nema apsolutno priče o privatizaciji Elektroprivrede RS. Kada je razgovarano o projektu izgradnje HES “Gornja Drina”, rečeno da će Srbija imati udio 51 odsto, a Republika Srpska 49 odsto, kako bi kao strani investitor išli sa ubrzanim procedurama, a u samoj gradnji taj odnos će biti vraćen na 50:50”, kaže premijer RS Radovan Višković, odgovarajući na špekulacije da na ovaj način Srbija na mala vrata ulazi u vlasništvo Elektroprivrede RS.
Projektom HES “Gornja Drina” predviđena je gradnja četiri hidrocentrale Foča, Sutjeska, Buk Bijela i Paunci a cijela priča seže još iz 1974. kada je planirana gradnja HE Buk Bijela i kada se nije mogao postići politički dogovor između bivših jugoslovenskih republika. Projekat je aktiviran 2012. kada je urađena Studija o uticaju na životnu sredinu, nakon čega je izdata ekološka dozvola, koja je istekla 2018.
U međuvremenu, spajanjem dva pravna lica, “Hidroelektrana Buk Bijela” i “HE Foča i HE Paunci” Elektroprivreda Republike Srpske je formirala novo preduzeće koje je nazvala “Hidroenergetski sistemi Gornja Drina”. Prošle godine su vlasti Srbije i RS dogovorile zajedničku izgradnju ovog sistema a sada je ona i realizovana.
Drugi će odlučivati
“Capital je objavio da je to ulazak na mala vrata Elektroprivrede Srbije u Elektroprivredu RS i neka vrsta tihe privatizacije. Ne u klasičnom smislu. Ali nakon ulaska tolikog kapitala jedne zemlje, sigurno ćemo biti u situaciji da drugi odlučuje o najvećem dijelu električne energije koji se proizvede”, kaže glavni urednik i vlasnik poslovnog portala Capital, Siniša Vukelić, upozoravajući na očigledne malverzacije u cijelom postupku.
“U RS kažu da to nije privatizacija i da su oni odlučili dati Srbiji 51 odsto, kako bi se provele brže procedure i kako se ne bi poštovale javne nabavke. Dakle, otvoreno se priznaje u RS da su našli rupu u zakonu i da su dali većinski paket drugom, kako ne bi poštovali zakone, što je nevjerovatno”, kaže Vukelić.
Elektroenergentki sektor jeste u nadležnosti entiteta a ovdje se radi o otvorenom pitanju međudržavne saradnje. Projekat HES Goprnja Drina, ne odnosi se samo na BiH i Srbiju, već u ovom slučaju i Crnu Goru, koja nije konsultovana u izradi studije uticaja na životnu sredinu. Zato su nevladine organizacije, Centar za životnu sredinu iz BiH i Aarhus centar iz BiH, te Green Home i Ozon iz Crne Gore, podnijeli žalbu Sekretarijatu ESPOO konvencije, UN-ove Konvencije o procjeni uticaja na životnu. Iz Crne Gore danas poručuju da je potpisivanje bilo kakvog dokumenta neprihvatljivo, s obzirom na postupak koji je u toku.
Ostatak sadržaja možete pročitati na DW klikom ovdje.
