Kako dijete postaje nasilnik *Arhiva

Info: Aktivni članci 525, Arhivirani članci 3594

Kada pročitate neku od brojnih vesti o vršnjačkom nasilju u našim školama ili čujete priče iz obližnje škole, vrlo je verovatno da ćete vinovnika nasilja zamisliti kao dete koje je i samo trpelo nasilje, koje potiče iz razorene porodice ili je bilo prepušteno ulici. Kako savremena istraživanja opisuju decu nasilnike?

Profesorka Doroti Espelaž sa Univerziteta Severne Karoline, autorka brojnih studija, knjiga i priručnika na ovu temu, proslavila se jer o ovoj temi govori za najveće svetske medije. Ona objašnjava kako danas znamo da je slika deteta nasilnika vrlo složena. „Veoma dugo u istraživačkoj literaturi smatrali smo da postoji samo jedna vrsta nasilnika: izrazito agresivno dete koje ima probleme sa samopouzdanjem i dolazi iz nasilne sredine ili je zapostavljeno“, smatra Espelaž.

„Nasilje među školskom decom je sigurno veoma star fenomen“, navodi Den Olveus, autor najcitiranije knjige o ovoj temi, „Bullying at School“. „Činjenica da su neka deca učestalo i sistematično maltretirana od druge dece opisivana je u književnosti i mnogi odrasli su imali lično iskustvo iz svojih školskih dana. I mada su mnogi upoznati, problem nasilnik-žrtva nije sistematski izučavan sve do sedamdesetih godina 20. veka“, objašnjava Olveus, dodajući da su prva istraživanja pokrenuta u skandinavskim zemljama.

Mada su porodično nasilje i agresija među braćom i sestrama i dalje faktori rizika da deca postanu nasilnici, savremena istraživanja su pokazala da to nisu jedini razlozi.

„Naučnici su danas zauzeli stav da je vršnjačko nasilje oblik agresije između pojedinaca ili grupa koje imaju različite nivoe moći“, piše autorka BBC-a Keli Ouks u članku „Why children become bullies at school?“. Ako dete koje je u školi popularno maltretira dete koje to nije, ova razlika u moći otežava žrtvi da se odbrani.

Prema uticajnoj studiji Suzan Goldsmit i Polin Hovi „An examination of definitional components of bullying“, uz ovu nejednakost moći, učeničko nasilje čine još dve komponente: zla namera i njeno ponavljanje.

Čak i kad su svi ovi kriterijumi ispunjeni, neka deca ne postaju nasilnici, kao što se kod nekih nasilnika uočavaju samo neki od kriterijuma. Skorašnja istraživanja se zato fokusiraju na mogućnost predviđanja nasilništva – Nadin Konel, Robert Moris i Aleks Pikero u istraživanju “Predicting Bullying“ otkrili su kako negativni događaji iz ranog detinjstva mogu uticati na pojavu nasilništva u adolescentskom dobu.

„Nasilnik može biti hladan, majstor manipulacije, koji organizuje bande koristići suptilne, indirektne metode“, navodi britanski psiholog Džon Suton, koji je sa saradnicima istraživao odnos nasilništva i socijalne spoznaje.

Takvu decu istraživači u literaturi nazivaju Makijavelistički nasilnici. Oni ne odgovaraju stereotipu „ozloglašenog klinca“, već su omiljeni i u društvu i među nastavnicima. Oni imaju odlične društvene veštine, harizmatični su i voljeni, a nasilje koriste kada im to pogoduje – svoje žrtve pre svega spuštaju na društvenoj lestvici.

S.B./M.Đ. za Nauka za priče

TAGOVI:
/
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen ovdje krši Vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Sve pritužbe i prigovore možete slati na e-mail adresu ilijasnet@gmail.com. Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim. Svi drugi oblici prigovora neće se smatrati relevantnim i portal IlijašNet nema obavezu postupiti po istim.
Nikada nemoj misliti da rat, nebitno koliko bio potreban ili opravdan, nije zločin.