Foto: Adnan Bubalo
Kada je gradska voda napokon potekla sa česme, sreći Semira Šehića i Muamere Mahmutović u naselju Gornja Bioča kod Ilijaša nije bilo kraja. Život je postao mnogo lakši, a kako se bave poljoprivredom, najviše im je olakšan posao oko krava, junica i bikova koje je svaki dan potrebno napojiti.
“Vodu smo morali nositi s bunara da pojimo krave, sve je bilo ručno. Imamo dvije curice, jedna je treći razred, druga će sada u prvi, i bilo je teško oko vode – mala djeca, štala, veš, suđe, za sve je trebala voda. Imali smo vodu s izvora, ali kada nema kiše presuši, kad je ima znao je biti slab pritisak, i onda smo se snalazili kako znamo, vodu za kuću smo kupovali”, priča nam Muamera Mahmutović koja sada napokon veš ne mora prati ručno:
“Mašinu za pranje veša prije nisam mogla koristiti. Sada kako imamo gradsku vodu, mogu i da perem ćilime i krečim kad hoću, prije sam morala čekati zima da dođe da to radim, jer je tada bio bolji pritisak. Sve je puno lakše kad se ima voda u kući, vrlo sam zadovoljna”.
Ranije nosili vodu u kantama, sad krava sama nosom aktivira pojilicu
Suprug Semir kaže kako mu je samo donošenje vode za krave ranije predstavljalo dodatni problem, uz sve poslove na farmi.
